Врњачка Бања је највеће и најпознатије бањско лечилиште у Србији и традиционално врло привлачан туристички центар за одмор и рекреацију. Бања се налази у централној Србији, око 200 км јужно од Београда. Друмском и железничком саобраћајницом која долином Западне Мораве спаја магистралне путеве Балкана, Београд – Софија и Београд – Атина, Врњачка Бања је веома добро повезана са свим крајевима Србије, а добрим локалним путевима са својим шумско – планинским залеђем које чини широко подручје очуване природне средине. У овај комплекс спадају високе планине Копаоник (2017м), Жељин (1785м), затим Столови (1376м) и оближњи питоми Гоч (1216м).Клима је умерено континентална. Утицај оближњих планина даје микро клими Врњачке Бање посебан карактер и чини је веома пријатном. Лета су умерено топла са свежим јутрима и вечерима, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура је 10,5°Ц, а средња летња 20°Ц.
Врњачка Бања има веома дугу лечилишну традицију. На Врњачком топлом минералном извору у времену од 2. до 6. века Римљани су изградили своје лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе нам сведоче археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно базен за купање, римски извор топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који је из култних мотива остављен у лековити извор. Овде су на лечење и опоравак махом долазили легионари 5. легије Flaviana и 7. легије Klaudiana, као и романизована племенска аристократија староседелаца. Шира област Врњачке Бање представља најбогатије и најзанимљивије туристичко подруције Србије. То је подручје где се на сваком кораку средњи век сусреће са модерним токовима.
На северу је питома плодна ораница западног Поморавља, а на југу, преко 100 км дуга клисура Ибра који се хучно пробија планинским кланцима прастаре Дарданије, данашње Рашке, где је настала српска држава. Ту су и високе планине са познатим зимским спортским центрима, међу којима се нарочито истиче Копаоник. Најзад, ово је регија са најзначајнијим споменицима српске средњевековне културе, посебно манастирима са монументалним фреско сликарством од којих је неке, као светску културну баштину, заштитио УНЕСКО.
Врњачка Бања располаже смештајним капацитетима од преко 15.000 лежаја, од којих се око 4.500 налази у хотелима, пансионима и апартманским насељима, 850 лежаја је у здравственом центру и око 10.000 у домаћој радиности (који нису сви категорисани). У Врњачкој Бањи се налазе хотели високе категорије који у својим садржајима имају покривене базене, конгресне дворане и спортске садржаје. Предузеће Фонтана је највећа хотелска организација која располаже са 800 лежаја и у чијем саставу се налазе и познати смештајни објекти „Фонтана“, „Звезда“, „Слобода“, Вила „Сан“ и „Бели Извор“ на Гочу (тренутно ван употребе). Окосницу привредног живота Врњачке Бање несумљиво чини туристичка делатност, али су се захваљујући њој, успешно развиле и неке друге привредне гране.
Експлоатација минералних извора Врњачке Бање почела је 1970. године. Популарна вода у стакленим боцама почела је веома брзо да осваја тржиште и да проноси славу места из ког потиче. Минерална вода „Врњци“ најбоље асоцира на Врњачку Бању. Још неколико престижних фирми из овог места у последњих неколико година изборило се за сличан статус који је годинама имала само минерална вода „Врњци“, а то је да изговором самог имена фирме помислите на благодети и лековитост Врњачке Бање. Преко целе године, посебно у месецима летње туристичке сезоне, Врњачка Бања својим посетиоцима нуди изузетно богат, садржајан и разноврстан културно – забавни програм. Бројни спортско – рекреативни објекти и терени пружају врло повољне услове за рекреацију и погодни су за припреме врхунских спортских екипа.