Жељин је планина у централној Србији између доњег Ибра и планина Копаоник, Гоч и Столови. Спада у групу Копаоничких планина. Развође је изворишног дела реке Расине, притоке Западне Мораве и река Јошанице и Гокчанице, притока Ибра. Жељин са истоименим највишим врхом 1785 мнв издиже се са западне стране Жупе александровачке штитећи од ветрова читаво жупско виногорје.Жељин је планина коју често посећују палнинари и остали љубитељи природе из околних градова: Крушевца, Александровца, Бруса, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и других места. Планина је препознатљива по своја два врха, северном (1785 највиши врх) и јужном који је нешто нижи.

Као једна од водом најбогатијих планина у Србији има богат биљни и животињски свет, обилује минералним изворима и поседује изузетан шумски прекривач.
Познати су термални минерални извори у Јошаничкој бањи са температуром воде од 48º до 80º Ц. У прошлости се на Жељину вадила оловна руда.Ово поднебље је погодно за узгајање малина и купина, те се локално становништво, поред сточарства, бави и овом врстом воћарске производње. Од осталих пољопривредних култура најзаступљенији кромпир.Сама планина је релативно приступачна и може се освојити из доста различитих праваца. Најчешћи правци су из Митровог Поља преко Врање стене, са превоја Караула у месту Плоча (на регионалном путу 119 Александровац-Јошаничка Бања), као и из места Рокци и Јелакци (такође се налазе на путу Александровац-Јошаничка Бања). Још један погодност за кретање је та што постоји доста планинских шумских путева (треба обрадити пажњу на орјентацију).Постоје планинарске маркације из више различитих места (које нису посебно систематизоване) али све воде на врх Жељина. Из Митровог Поља и са превоја Караула до „шумске куће“ се стиже за око 2 до 3 сата.Као орјентир се често користи „Шумска кућа“ која се налази око два сата хода од врха, а одакле постоје нетипичне плаве ознаке у виду троуглова, стрелица и назива (које је урадила полиција, јер у близини има свој центар). После око 1.5 сати излази се из шуме долази се на чистину одакле се виде оба врха. На том делу често дува јак ветар и захтева брз излазак и силазак са врха, међутим лети је то поље боровница па успон и силазак могу да потрају доста дуже.