Бујни пашњаци, скривени извори чисте планинске воде и разноврсно биљно и животињско царство, одликују планину са оштром климом и непрегледним пространствима. Поглед са њених врхова крије задивљујуће искуство, а нетакнута природа по неко изненађење на сваком кораку.
Међу врховима старовлашких планина југозападне Србије, поносно извире Голија. Неукротива лепотица обрасла шумама храста, букве, смрче и јеле, јединствена је по невероватној природи о којој се и данас препричавају многобројни митови и легенде. Ипак, њена лепота се не крије само у природном, већ и богатом културном благу које је окружује.
Голија је највероватније добила име због своје величине – голема. Налази се југозападно од Ивањице и северно од Новог Пазара, и припада унутрашњој зони Динарског планинског система. У облику потковице, Голија се простире у дужини од 32 км између Ибра, Моравице, Пештера и Радочела.
Ова планина вековима је чувар традиције, историје и културе. На њеним обронцима расути су многобројни споменици и манастири који потичу из средњег века, а у њеном подножју налази се Римски мост за који се верује да потиче из доба Немањића. Манастири Градац, Ковиље, Придворица, Сопоћани, Студеница и Ђурђеви Ступови, неки су од светиња које ово подручје чине знаменитим делом културне баштине Србије.
Ипак, тешко је издвојити једно обележје овог Парка природе и Резервата биосфере. Поред бујних шума чија стабла неретко достижу висину и до 40 метара, Голија је позната и по многобројним извориштима чисте и здраве воде. Најпознатија су Моравица и Студеница, која се сматрају једним од симбола ове планине, а не треба занемарити и три језера окружена нестварном природом – Тичар, Небеска суза и Кошаниново језеро.
Ливаде које их попут густог прекривача обавијају, обилују разноврсним биљним врстама. Преко 117 врста алги, 40 врста маховина, 7 врста лишајева и 75 врста гљива нашле су свој дом у зеленилу Голије. Посебан значај има царство планинског јавора који је преживело ледено доба, и које управо овде гради најлепше и најочуваније лишћарске шуме. На планини се може пронаћи и преко 100 врста лековитог биља.
Влада Републике Србије је 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Исте године дефинисан је и резерват биосфере под именом Голија-Студеница са међународно признатим статусом у оквиру Унесковог програма МАБ.
Поред богатог биљног, Голија се може похвалити и веома разноврсним животињским светом. Вукови, лисице, дивље свиње, медведи, јелени и зечеви, становници су њених густих шума, а због присуства 95 врста птица сматра се и веома важним планинским орнитолошким центром.
Занимљиве су и многобројне заштићене врсте попут ласице, веверице, мочварне ровке и вука.
Поглед са највиших врхова Јанковог камена и Црног врха пружа се, такорећи, до пола Србије. Фасцинантан је доживљај савладити стрме и неукротиве обронке Голије, и уживати у видиковцу који се ретко виђа. Ипак, не кажу узалуд мештани: “Не зна Голија шта је делија”. Густе шуме, оштра клима и огромна пространства чине ову планину тешко проходном, па се и планинари овде ретко могу срести.
Уколико нисте љубитељ авантура и планинарења, препоручујемо вам да уживате у шетњи прелепом природом, обиласку многобројних знаменитости, истраживању скривених извора и чистом планинском ваздуху. Ако се нађете у овом неставрном шумском царству у зимским месецима, не пропустите да се забавите на скијању, санкању и другим активностима на снегу.
Како стићи до планине Голија?
Голија је од Београда удаљена око 230 км, од Ивањице 40 км и од Новог Пазара 32 км.
До парка природе и резервата биосфере стиже се Ибарском магистралом, где се код Пожеге пут одваја за Ивањицу. У Ивањици се налазе путокази за Голију, које је немогуће промашити. Пут даље води до места Голијска река, што је полазна тачка за успон на највиши врх, Јанков камен.
Када сте већ овде, не пропустите…
…да обиђете манастире Сопоћани, Студеница и Ђурђеви Ступови. Поред ванвременске лепоте, ове светиње чувају и неке од најлепших и најстаријих фрески српског сликарства.
…да прошетате српским “мини Истанбулом” односно Новим Пазаром. Необичан спој истока и запада, бурна историја и мноштво малих занатских радњи, засигурно ће “заголицати” вашу машту.
…да уживате у незагађеном ваздуху једне од ваздушних бања Србије – Ивањице. У близини овог места налазе се бројне природне и културне атракције, од којих не смете попустити да обиђете Хаџи-Проданову пећину.