Матарушка Бања

Матарушка Бања је приградско насеље града Краљева у Рашком округу. Према првим резултатима пописа из 2011. у бањи је живело 2.950 становника.

Матарушка Бања спада у II групу најразвијенијих бања Србије заједно са Бањом Ковиљачом, Буковичком Бањом и Нишком Бањом, које, појединачно гледано, остварују преко 100.000 ноћења годишње.

Географија

Матарушка бања се налази у централној Србији, поред Ибарске магистрале, удаљена 8 km од Краљева, и око 180 km од Београда.

Матарушка бања је смештена у југозападном делу простране Краљевачке котлине, на десној обали планинске реке Ибар, на 211 метара надморске висине. Са јужне и источне стране опкољена је огранцима планине Столови (1375 м), а са западне и југозападне огранцима Троглава (1177 м) и Чемерна (1579 м) који се спуштају готово до саме Бање.

Налази се у близини средњовековних манастира. Удаљена је 2 километра од Манастира Жиче, око педесет километара од Студенице и Љубостиње.

Код Матарушке бање се налази „камена шума“, природни феномен који се простире на 15 хектара. У питању су наслаге и остаци калцификованог дрвета из палеолита, а неке наслаге су старе око милион година. На свету има око 30 оваквих налазишта, а у Европи још 5 (Чешка, Грчка, Велика Британија, Украјина, Белгија).

Климатске одлике

Клима у Матарушкој Бањи је умерено континентална и веома је блага без јаких ветрова. Захваљујући конфигурацији терена, богатом шумом ваздух је чист. Микроклима се донекле разликује од климе у Краљеву, јер лежи на планинској суподини и шумском подручју. Температура је нижа него у Краљеву, а повећана је и влажност под дејством вегетације. Годишње има 125 кишних дана, а највише у мају и новембру. Најчешће дува западни ветар.

Историја

Матарушка Бања је најмлађа бања у Србији. Настала је 1898. године. Ибар је услед великих количина падавина променио ток и направио себи ново корито, а на месту где је Ибар прекопао ново и привремено корито, појавила се топла вода која је мирисала на сумпор. Потенцијал те воде први је уочио Миломир Веснић службеник у краљевачкој општини. За ту воду заинтересовао је краљевачког лекара Димитрија Антића. Узорак воде др. Антић послао је др. Марку Леку хемичару који ће обавити прву анализу бањске воде. Резултати анализе показали су да су кључни састојци ове воде сумпор-водоник и натријум-бикарбонат и да се поменута вода може користити у лечењу реуматских обољења.

Удубљење настало при поплави годину дана касније је проширено, ограђено кољем и прућем. У оваквом примитивном базену купали су се први посетиоци. Формирано је друштво за развој Бање, а тринаестог јула 1899. све је било спремно за почетак туристичке сезоне након што су саграђена по два купатила за мушкарце и жене, хотел и када је направљена скела за превоз људи преко Ибра. Године 1907. акционарско друштво „Матарушка Бања“ добило је концесију за експлоатисање минералне воде.

Матарушка Бања почиње да се развија између два светска рата, када у бању долази велики број рањеника са тешким преломима, повредама и преломима. Због великог прилива људи јавила се потреба за изградњом нових смештаја, ресторана и купатила. Прво је саграђена вила „Краљево“ која је имала преко 100 лежајева, затим хотел „Жича“ и још неколико вила, као и минерално купатило. Донет је први регулациони план који је одвајао туристичку зону и бањско лечилиште од осталог дела насеља. Саграђен је 1924. нови бунар које је заједно са старим снабдевао Бању све до 1948. године.

Хотел Термал

Након Другог светског рата Бања је добила нови регулациони план. Отворено је 1951. године ново зимско купатило са 13 када што је омогућавало рад и преко зиме. Хотелу Жича је 1953. дограђен други спрат и проширен је ресторан, а центар за медицинску рехабилитацију је реновиран 1961. године. Бања је добила и грејање, а водовод и канализација су проширени. Почетко седамдесетих година капацитет Матарушке Бање је био 1270 лежајева. Хотел Жича је располагао са 420 лежајева, а 850 је било у приватном поседу. Овим објектима се прикључује хотел „Термал“. Хотел има шест спратова и налази се поред Ибра и висећег моста, а поседовао је 195 лежајева, пет апартмана, базен за купање и купатила са топлом и мнинералном водом.

Минерални извори

Матарушка Бања има најјачу сумпорну воду у Србији, а она долази са дубине веће од 1000 метара. У балнеотерапији се користи вода са бунара 2 у којем је температура 39-40 °C и бунара 4 у којем је температура 38-39 °C. Вода се црпи са дубине од 132 метара. Бунар 3 се ређе користи, док се бунар 1 више не употребљава. Издашност воде бунара достиже 27 литара у секунди, а количина воде се не мења током године.

Минерална вода је веома лековита, а главни састојак је сумпорводоник чији су недостаци у организму главни узрочници разних болести. Терапијски ефекат лековите воде најбоље се остварује купањем у топлој сумпорвитој води, пијењем воде, вагиналним испирањем блатних облога.

 

Медицинске индикације

У Матарушкој Бањи се лече многе болести.

Гинеколошке болести

Примарни и секундарни стерилитет, дисфункције оваријума, adnexitis, colpitis

 

Реуматска обољења

Запаљенски реуматизам, системске болести везивног ткива, дегеративна обољења кичменог стуба (спондилозе, спондилоартроза, дископатије), дегенеративне болести везивног ткива, ванзглобовни реуматизам;

 

Неуролошка обољења

Оштећења централног и периферног нервног система

 

Пострауматска стања

Сва пострауматска стања и њихове последице – повреде и преломи костију и зглобова, хипотрофија мишица

 

Обољења периферних крвних судова

Биргерова болест, атероматозе, артериосклерозе, варикозитети вена…