Студеница

Студеница
Оцените понуду

О Манастиру

Манастир Студеница по многима је један од најлепших српских манастира не само због префињене архитектуре византијско-рашке школе већ и због дивног предела на коме је саграђен. Студеницу је Стефан Немања градио од 1183 до 1196 када се исте године на државном сабору најпре одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана, а затим и замонашио добивши име Симеон.

Под старатељством његовог сина Св. Саве, манастир Студеница је постао културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије.
Уз остала своја дела Св. Сава је написао Студенички типик,  прво књижевно дело код Срба.

“Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од оних који ту владају и да ни под ким не буде, осим под једном Свеопеваном Богородицом Добротворком и молитвом преподобног оца нашег и ктитора и оним који у њему и игуманује “

(Свети Сава, Студенички Типик, 12 глава)studenica01-httppanoramatravel.rs

Историја

Манастир Студеница је  један од најлепших српских и светских манастира, не само због префињене архитектуре византијско-рашке школе већ и због прелепих предела на којима се налази. Студеницу је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. Тада се, на државном сабору одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана и замонашио и добио име Симеон. Постаје сабрат манастира Студенице. Две године по монашењу одлази у Свету Гору, где се 1199. године и упокојио у Манастиру Хиландар, који је са Савом подигао. Бог га је прославио као светог.

Свети Сава, на захтев своје браће Стефана и Вукана, 1206. године у Србију доноси мошти њиховог оца Преподобног монаха Симеона. Тело је положено у Богородичину цркву у већ припремљену гробницу. Од 1206. године па до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници као старешина – Игуман, у чину Архимандрита. Под Савиним старатељством Манастир Студеница је постао  културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Свети Сава је написао Студенички типик, у коме је описао живот свог оца Стефана Немање – Преподобног Симеона. У својим списима Свети Сава оставио је изворе о духовном и монашком животу у свом времену. Почетак Студеничког типика је Житије Светог Симеона, старо књижевно дело код Срба. Старање о Студеници наставили су Немањини потомци и остали српски владари. Краљ Радослав, унук Стефана Немање, подигао је око 1230. године монументалну припрату испред Богородичиног храма. Унутар ове припрате се налази прва Црква посвећена преподобном Симеону Мироточивом. Српски краљ Милутин саградио је 1314. године малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани, родитељима Богородице.

Некада се у самом комплексу Манастира налазило 14 цркава и параклиса (мањих цркава), од којих су данас сачуване три, које су и богослужбено активне и три сачувана параклиса. Две цркве су сачуване у темељима а два параклиса су остала само мало сачувана јер су президана конацима. Време завршетка радова на Богородичиној цркви је 1209. година, о чему нам сведочи и ктиторски натпис у ободу куполе:

Ктиторски натпис Светог Саве каже:

 

„ОВАЈ ПРЕСВЕТИ ХРАМ ПРЕЧИСТЕ ВЛАДИЧИЦЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ САЗДАН БИ ВЕЛЕСЛАВНИМ … ВЕЛИКИМ ЖУПАНОМ И СВАТОМ (ПРИЈАТЕЉЕМ) ЦАРА ГРЧКОГ КИР АЛЕКСЕ – СТЕФАНОМ НЕМАЊОМ (КОЈИ ЈЕ) ПРИМИО АНЂЕОСКИ ОБРАЗ (КАО) СИМЕОН МОНАХ … (А ЗАВРШЕН – НАСЛИКАН – БИ ТРУДОМ ВЕЛИКОГ ЖУПАНА … СТЕФАНА … И) ВЕЛИКОГ КНЕЗА ВУКАНА ГОДИНЕ 6717. (то је 1209.), ИНДИКТА 12. И МЕНЕ КОЈИ САМ ТУ РАДИО ПОМЕНИТЕ САВУ ГРЕШНОГА.“

 

 

Као што је био веома тежак за народ, период турске владавине био је веома тежак и за Манастир Студеницу. Турци су најпре  на почетку владавине претопили оловну кровну конструкцију у муницију. Опљачканa је након великог аустријско-турског рата (1683–1699), после повлачења аустријске војске. Највећа страдања претрпела је за време Првог српског устанка. Турци су спалили Манастир. Један део монаха склонио се у Манастир Враћевшницу и понео са собом мошти монаха Симона (Стефан Првовенчани). Мошти су из Враћевшнице пренете у Манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године. Јоаким Вујић помиње да је  Манастир два пута спаљиван.

Поред паљења, манастирска црква претрпела је и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака нанели нови слој малтера и насликали нове фреске. Сто година касније 1951. године приликом рестаураторских радова овај слој је скинут. Тада је откривен и ктиторски натпис Светог Саве.

Манастирска црква грађена је као породична гробница, односно крипта. С десне стране, у наосу налази се гробница са моштима ктитора и родоначелника Немањића, Светог Симеона. Испред олтарске преграде, с десне стране, налази се кивот са моштима Светог Симона (Стефана Првовенчаног), а са леве почивају мошти Свете Анастасије, мајке Светог Саве.

Од 1986. године Манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.

Оставите одговор