Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подигао ју је први краљ Србије, Стефан Немањић (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.
Почетком последње деценије XIII века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV века обновио краљ Милутин (1282—1321). Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.
Уколико се и даље размишљате да ли да посетите манастирски комплекс чија је историја дужа од осам векова, ево неколико одличних разлога због којих ћете одмах пожелети да посетите чудесну Долину краљева и “мајку свих цркава”!
Када од Краљева, града који је познат и као „срце Шумадије“, кренете ка Матарушкој Бањи наићи ћете на Жичу. Манастир у коме је крунисан први српски краљ Стефан Првовенчани, препознаћете по загасито црвеној фасади, али и необично лепој природи у чијем се загрљају налази. Призор који открива импонзантан манастирски комплекс, први је разлог због кога ћете пожелети да завирите у његову унутрашњост…
Велика манастирска црква је оно што ће вам прво привући пажњу. А онда и јединстевно уклопљен, препознатљиви рашки стил, који готово без изузетка оставља снажан утисак. Зато се припремите да неко време проведете у проучавању занимљивих детаља и украса које красе фасаде цркве Светог Спаса, северне капеле посвећене Светом Сави и јужне намењене Светом Архиђакону Стефану.
Завирите у унутрашњост једне од најзначајнијих српских светиња…
Жичу нису штедели ратови, разарања а ни временске неприлике. У многобројним пљачкашким походима, вредне реликвије су однете а већина сликарства уништена. Од богатог декора и вредног фрескописа, данас су очувани само делови. Ипак, манастир у плодној равници надомак Краљева остао је да достојанствено стоји, а његова унутрашњост да зрачи лепотом, величанственошћу и шармом.
Оно што свакако не смете пропустити, јесу очуване фреске. У северној и јужној певници очувани су Апостоли, Распеће и делови Скидања са крста, а у најзначајније спадају оне настале у периоду од 1309. до 1316 . године. Неке од њих су Успење Богородице на западном зиду наоса, повеља Стефана Првовенчаног, портрети Стефана Првовенчаног и његовог сина, као и ликови Апостола Петра и Павла.
Преко осамсто година постојања, учиниле су да се за овај манастирски комплекс вежу многобројна веровања, предања и митови. Најпознатија легенда која је уграђена и у грб Краљева, каже да ће се након Стефана Првовенчаног, у Жичи крунисати још шест краљева и за свакога ће бити отворена а затим и зазидана по једна врата. Због тога је и остао назив “седмоврата Жича”.
Ту су и многобројне приче о настанку, страдањима и узбудљивим преокретима који су обележили бурну историју овог споменика културе од изузетног значаја. Али, нећемо да вам откривамо све. Занимљива предања и необична веровања можете чути од гостопримљивих мештана и љубазних монахиња.
Препустите се чудесној природи Рашког округа
Српска светња смештена је међу мирисним ливадама једног од најлепших предела Србије и одлична је почетна тачка за обилазак околних лепота. Планине Столови, Гоч и Радочело, Сеоски туризам Лопатница, средњовековни град Маглич, долина јоргована, Матарушка Бања, манастири Студеница и Градац, “Весели спуст” долином Ибра… Све су то ствари које не смете пропустити уколико се нађете у овом делу Србије, а листа је дугачка и наставља се.